Ehhhh... Evo došunja se i ovaj dvadeseti drugi, moj dan, moj rođendan! :)) U suštini ne volim svoje rođendane, jer starim, hvata me neka nostalgija za danima koji ostaju iza mene, koji sada pripadaju nekim drugim godinama, koji se nikada neće vratiti... Al' opet sa druge strane prijaju mi svi ti mali znaci pažnje, poruke, želje, pozivi, pokloni... Možda zvuči ludo, al' sam bila u "opasnom" tripu kada sam trebala napuniti osamnaest, jer ne znam, u dubini sebe sam znala da više nisam dete, da odgovaram za svoje postupke, da sam samostalna (tako se dugo osećam :P), jednostavno devojka sam u pravom smislu te reči... Inače smatram da su 15.-a i 16.-a godina najbolje u životu, ne mislim po događajima u njoj, već da su to neke "posebne" godine u svačijem životu, mada eto meni i nisu bile bas vesele... No, ne bih danas, na rođendan o tužnim temama... U 18.-oj godini sam slušala pesmu od Severine "18 ti je godina tek" - ona mi je bila kao himna, mada nisam uopšte Severinin fan, al' pesma rastura, i sve mi se čini da ću nastaviti da je pevam samo će to sada biti "19 mi je godina tek"... :D "19 mi je godina tek, preda mnom stoji život, stoji celi vek..." ;)) Čoveče ne mogu da verujem da sam bukvalno na pragu dvadesetih... Auuuu... Bas se stari, vreme leti, al' ne dam se ja godinama... Jar ja jednostavno necu da odrastem, i iako je jedan deo mene zbor spleta okolnosti prerano odrastao, drugi će zauvek biti dete, "srećna i neodgovorna budala" xD, ja sam dete u duši, dete sreće... :))
Napravila sam sinoć dve torte, jednu za kući, a drugu za trening, iskreno se nadam da će se svideti ekipi na treningu, jer oni obično vole neke kremaste-čokoladne, a moja je voćna-kiselkasta, torta sa čak 9 vrsta voća! :)) Prosto sam morala da napravim nju (zapravo obe su iste) obooooožavam voće! :))
Inače 18.-a godina je bila iznad svih očekivanja, zaista fenomenalna, jedino loše jeste što nisam upisala fax, al' uopšte nisam gubila vreme... :)) Mislim da kada bi mi svaka naredna bila kao ona (znači ne mora bolja) bila bih presrećnaaaa! :)) Al' videćemo šta nam donose nova jutra, na kraju se ipak sve vidi... Nadam se da je sudbina dobro izmešala karte, a na meni je sada da vučem, i nadam se da me ni sada intuicija neće prevariti... :)) Sve što mogu reći jeste da ću nastojati što više uživati u malim stvarima, jer upravo sitnice čine život kompletnim! :))
ONOG DANA, KADA PRESTANEM MAŠTATI, KADA SE PROBUDIM BEZ SNOVA, KADA PRESTANEM BITI DETE... ZNAĆU, DA ME VIŠE NEMA...
NE MOGU ŽELETI DA PONOVO BUDEM DETE, JER NIKADA NISAM NI ODRASLA! :))
Нема коментара:
Постави коментар