Dan, još jedan u nizu... Dan, kao i svaki drugi... Zapitam se kad-kad koliko vremena provedem "uzalud", ne radeći ništa naročito korisno... I na tren zastidim se sebe same... Ponekad nam šanse klize ispred nosa, a mi "ludi" u besmislenom vrtlogu dosadne svakodnevnice nismo u stanju da ih vidimo... Nismo u stanju da pokušamo, da rizikujemo, nismo u stanju da živimo punim plućima... Evo tek je prvi mesec u ovoj "famoznoj novoj godini", šta ste obećali sebi, da li ste ispunili obećanja od prošle... Da li ste uopšte zadovoljni godinom koja je ostala iza nas, koja se još danas čini tako bliza, a već sutra stižu nam neki novi dani, život piše nove priče, a vreme ide, ono nikada nikoga ne čeka... Ja sam potpuno zadovoljna proteklom godinom, i kada o tome razmišljam pomalo se bojim, bojim se da neću uspeti ostvariti ponovo takvu "uspešnu" godinu... Da ne preterujem, bilo je naravno padova u toku prošle godine, bilo je mnogo "tamnih" trenutaka, loših priča, ali kada sve pogledam , zadovoljna sam... i znam da kada vratim film na sve te događaje dobijem onaj čudni, neodoljivi sjaj u očima, osetim se živom, osetim da svoj život držim u svojim rukama... A sve to zahvaljujući tome što sam bila "budna", nisam čekala da se nešto desi, već sam nastojala da pokrenem neku radnju, a posle su one dolazile i same... I uzbuđenjima nije bilo kraja... :)
AKO ŽELIŠ DA SE TVOJI SNOVI OSTVARE, MORAŠ SE NAJPRE PROBUDITI!
Shvatila sam da ne gubim ništa ako pokušam, gubim jedino ako sedim čekajući da se nešto dogodi, čekajući neko "čudo" koje će mi promeniti život, doneti sunce... Ne, to se ne dešava, sada znam da sreća zaista prati hrabre, i drago mi je što sam jedna od njih... :) Iskreno se nadam da ću ove godine imati još više inspiracije, da ću videti još više šansi, koje su tu negde oko nas, samo se trebamo osvrnuti... Nadam se da neću razočarati samu sebe... Počeću od malih stvari... a videću dokle će me odvesti moja mladost, nadahnuta hrabrošću, ludošću, željom za životom, za novim, za drugačijim... :)
Нема коментара:
Постави коментар