Sreća prati hrabre... :))

Kakav dannn... :)) Danas odlučim da malo "skoknem" preko granice, čisto onalo ("dunulo" mi), inače živim blizu susedne države i s obzirom da obožavam putovati nije mi problem da tako ponekad, kad mi se može, "odlutam"... :)) Krenem ja tako, da kupim neke knjige, i malo u šoping, ako šta naletim, i jedino što mi se ne mili kada negde idem kao i uvek jeste što moram plaćati karte... xD Znam da se mora, i od toga neko živi, al mi to najteže pada kada negde putujem... Inače, mogla bih da stalno putujem, da se nigde ne smirujem, a posebna čar mi je kada putujem sama, mada to mnogi ne razumeju... :) No, da se vratim na moj današnji dan, krenem ja, i igrom slučaja ranije stignem na stanicu... Kad umesto smornog čekanja na hladnoći, poveze me do mog odredišta jedan čovek iz grada koji poznaje mog oca... Nije hteo pare za "kartu", i tako ja uštedim u jednom pravcu... :) Onda se bacim na "lutanje", iz radnje u radnju, obiđem ceo grad... Sama... Uživam... :) Ali, nije sve tako bajno, nisam uspela naći ni jednu potrebnu knjigu, a najviše sam zbog njih i otišla... Mada opet postoji sreća u nesreći, sada će mi te knjige biti "izgovor" da idem u prestonicu susedne države, šest sati putovanja, veeeliki grad, koji obožavam, mnogo prijatelja... aaaa... aj lajk it! :)) Onako nije da nisam potrošila novca, ali opet dosta sam vratila, samo u drugoj valuti, ali i to ima svetlu stranu, bar ga neću trošiti dok opet ne pođem "preko granice"... :) I tako sam, doslovice uživala, dobar deo dana, kupila sebi par stvarčica, i par sitnica da iznenadim neke drage osobe, a kada sam htela kući nije odmah bilo busa, pa sam kupila novine, sela na klupu i odlutala u potpuno novi svet, trgnuo me nečiji glas, bio je to čovek koga znam, iz moga grada, i kao što je logično, došla sam kući sa njim autom... Opet nisam platila kartu... :)) Čoveče, kakav dan, baš mi se nije dalo da uđem u autobus... Hehehee... :)) A povrh svega, kada sam se vraćala, mimo tog čoveka i njegove žene, pored mene na sedištu bio je jedan dečko iz grada, koga poznajem, onako "igramo se" kad-kad poglednima i osmesima, fin je dečko nema šta, tako da mi uopšte nije bilo dosadno, čak šta više... vrhunski... A i dao mi je par korisnih saveta... :) I sada jasno znam, želim još više putovati, lutati, upoznavati... Evo recimo, nastojaću da ove godine, svaki mesec negde odem, pa makar i na jedan dan kao danas... Sada sam još sigurnija da SREĆA PRATI HRABRE! :)

SAMO ŽELJA DA SE IDE, DA SE LUTA, DA SE ŽIVI... :)

Ovu rečenicu prosto obožavam, u potpunosti se odnosi na mene... Želim ići, lutati, osetiti se slobodnom, živom... A kada ako ne u mladosti... Život je samo jedan i zato živi kao da ti je svaki dan poslednji, uživaj, sledi prave vrednosti, pokaži onima koje voliš da ti je stalo do njih, jednostavno ŽIVI! :)